Crni petao
Sve o pivu
Smatra se da je pivo napitak, koji je najstariji na svetu meÄ‘u svim alkoholnim pićima. TakoÄ‘e, prema istraživanjima, reÄ je o alkoholnom napitku, koji je u celom svetu i najpopularniji, a nalazi se na trećem mestu svih napitaka. Na prvom mestu je voda, zatim Äaj i na trećem pivo.
Sve više se u novije vreme radi na tome da se fokus stavi na bezalkoholno pivo, ali ako pitate ljubitelje ovog alkoholnog pića, reći će vam da bezalkoholno pivo definitivno ne može da bude najbolje pivo na svetu.
Kako se proizvodi pivo?
U osnovi, reÄ je o napitku, koji se dobija alkoholnim vrenjem jeÄmenog slada u većini sluÄajeva, ali i od drugih žitarica. Za proizvodnju piva se mogu koristiti kukuruz, pšenica ili pirinaÄ.
Alkoholnim vrenjem hmelja, slada, pivskog kvasca i vode dolazi do nastanka ovog napitka. S tim što se u tom sluÄaju kao rastvaraÄ koristi voda. A slad koji se koristi za proizvodnju piva u većini sluÄajeva se dobija od jeÄma, ali može i od drugih žitarica. Kao konzervans u ovom sluÄaju koristi se hmelj, koji pivu daje i specifiÄan ukus.
A da bi moglo da doÄ‘e do alkoholnog vrenja, koristi se pivski kvasac, u kome se pored ostalog nalazi i šećer. Zahvaljujući pivskom kvascu, šećer iz njega prelazi u alkohol i u ugljen - dioksid.
Što se tiÄe naÄina proizvodnje, u osnovi se on deli na dve tehnologije i to na tehnologiju slada i na tehnologiju piva.
Kada se pominje tehnologija slada, ona obuhvata pet koraka i to najpre ÄišÄ‡enje i naknadno sortiranje žitarice, a u ovom sluÄaju jeÄma. Zatim se jeÄam moÄi i ostavi da klija, posle Äega se suši zeleni slad. Posle svega toga se slad oslobaÄ‘a od klice i vrši se poliranje, Äime je proces tehnologije slada završen.
Tehnologija piva podrazumeva tri koraka i to na prvom mestu proizvodnju takozvane sladovine, zatim vrenje, koje je u ovom sluÄaju glavno i naknadno. A kada ta dva koraka budu ispoštovana, vrši se bistrenje i punjenje piva.
Sastav piva
Kao što smo već pomenuli, u pivo ulazi ne samo voda kao rastvaraÄ, nego i etanol, odnosno alkohol i ugljen - dioksid, kao i suva materija, što je u ovom sluÄaju neprevreli deo ekstrakta sladovine.
U zavisnosti od koncentracije suve materije u sladovini, koja se koristi za proizvodnju piva i takođe od stepena vrenja će zavisiti i koliki je udeo etanola u pivu.
Iako se naziva tako, bezalkoholno pivo nije pivo bez alkohola, već ono koje ima manje od 0,5 procenata alkohola.
Vrste piva
Postoji nekoliko podela piva, a prva i osnovna je prema naÄinu vrenja. U tom sluÄaju se izdvajaju dve vrste piva i to lager i ejl.
Proces proizvodnje se razlikuje i kod jednog i kod drugog piva, a u osnovi se može uoÄiti razlika u odnosu na to koja vrsta kvasca se koristi prilikom proizvodnje. Još jedan segment koji je vrlo važan za razlikovanje ove dve vrste piva jeste i temperatura koja je zastupljena tokom procesa proizvodnje.
Ukoliko je vrenje na nižim temperaturama, odnosno ako se koristi pivski kvasac donjeg vrenja, tada govorimo o lager pivima. Nasuprot tome, ako se tokom postupka proizvodnje koristi pivski kvasac gornjeg vrenja i ujedno više temperature, onda govorimo o ejlovima.
Primera radi, pilzenski, minhenski, beÄki i dortmund ski tip piva spadaju u lager piva, a vrlo je važno napomenuti da se za proizvodnju tih piva u većini sluÄajeva uopšte ne koristi šećer. Idealno za konzumiranje ovih piva je sve da budu na temperaturi izmeÄ‘u 5 i 12 stepeni Celzijusovih. Kada su u pitanju ejl piva, najpoznatija su Bitter, Bown ake, Irish ale, Midl i druga, koja bi trebalo da se piju na temperaturi od oko 20 stepeni. Sve to u osnovi podrazumeva da se ejl piva ne hlade, a poznata su po tome što imaju ne tako intenzivan ukus, viši procenat alkohola i uglavnom nemaju penu.
Druga podela piva jeste prema boji. Zapravo su to svetla, tamna i crna piva, ali postoje u novije vreme i crvena piva.
Pored svih ovih podela, treba pomenuti i onu, koja se vezuje za sadržaj alkohola. U tom smislu ne postoji samo bezalkoholno pivo, koje ima manje od 0,5 % alkohola u sebi, nego i takozvana laka piva, zatim standardna, jaka i jeÄmena piva. Manje od 3,5 % alkohola imaju laka piva, dok je u standardnim zastupljen alkohol sa 3,5 do 5 %. Jaka piva imaju preko 5 % alkohola, a više od 8 % alkohola imaju jeÄmena piva.
Zdravstveni benefiti konzumiranja piva
Naravno ako se umereno konzumira, pivo i te kako može da pomogne ljudima po pitanju njihovog zdravlja. Pored toga što ima pozitivan uticaj na psihu, postoje istraživanja, na osnovu kojih je dokazano da pivo ima pozitivan uticaj i na cirkulaciju krvi i na regulaciju krvnog pritiska.
S obzirom na to da ne sadrži masnoće, odnosno da u pivu nema materija koje utiÄu na povećanje telesne težine, vrlo je važno znati i koliko kalorija ima pivo.
U osnovi sve zavisi od toga o kojoj vrsti ovog napitka se radi. Treba znati da oko 92 grema od 100 grama piva podrazumeva voda, dok je sve ostalo manje - više vezano za žitarice, odnosno primarno jeÄam.
ProseÄno pivo ima oko 45 kilo kalorija, s tim što je to za 100 grama konkretne teÄnosti.
Da to kažemo jednostavnije, oko 450 kilo kalorija će biti prisutno u 500 mililitara piva. MeÄ‘utim, nisu problem kalorije u ovom napitku, jer su one od onih koje struÄnjaci nazivaju praznima.
Iako postoji pojam pivski stomak, pa se veruje da pivo goji, treba znati da takav stomak ne nastaje iskljuÄivo od unosa ovog napitka, već od preteranog unosa. ÄŒak i takozvano bezalkoholno pivo, pa Äak i ono za koje se navodi da je najbolje pivo na svetu, mogu da dovedu do toga, jer sve zavisi i sa kakvom hranom se kombinuje taj napitak.
Koje je najbolje pivo na svetu?
Vrlo je nezahvalno odluÄiti se koje je najbolje pivo, jer svakako treba uzeti u obzir mnoge njegove karakteristike. A samim tim što su vrste piva brojne, taj postupak je izuzetno nezahvalan.
Ipak, jedno od belgijskih piva, poznato kao „Rochefort 10“ se smatra jednim od najboljih na celom svetu. U pitanju je pivo, koje se priprema prema starinskom receptu. Navodi se da je taj recept star više od 400 godina. Ne samo što ima vrlo dobar ukus i smatra se najkvalitetnijim, nego je u pitanju pivo u kome se nalazi 11,3 % alkohola. Preporuka je da se konzumira iz flaše, a cena ovog piva se kreće oko 10 dolara po flaši.
NajjaÄe pivo na svetu
Ako znate da se u jednoj flaši piva poznatog pod nazivom „Snake Venom“ nalazi toliko alkohola, koliko se nalazi u Äak 15 Äaša proseÄnog žestokog pića, onda će vam biti jasno zbog Äega je u pitanju najjaÄe pivo na svetu.
Proizvodi ga pivara „Brewmeister“, a na etiketi ovog proizvoda je navedeno da ne bi trebalo odjednom konzumirati više od 35 mililitara tog piva.
MeÄ‘utim, pošto je pivo izbaÄeno na tržište, povela se polemika oko toga da li uopšte može da se svrsta u piva ili ne. Kao razlog za tu nedoumicu, navodi se da je pomenuta pivara iz Škotske koristila Äist alkohol, tokom proizvodnje, kako bi mogla da dobije najjaÄe pivo na svetu.
Iako postoje brojne vrste piva, ovo je jedino u kome ima 67,5 % alkohola. Cena ovog piva iznosi oko 80 dolara za jednu flašicu i svakako se trenutno smatra najskupljim na celom svetu.
Gde na pivo u Beogradu?
Pivnica restoran Crni petao nudi veliki izbor razliÄitih vrsta piva. Posetite nas u ul. UstaniÄka 170 u Beogradu i probajte nešto novo ili uživajte u svom omiljenom pivu.