Sve što niste znali o viskiju

Kao što znate, viski je tamno destilisano alkoholno piće koje se pravi od raznih žitarica kao što su ječam, kukuruz, raž i pšenica. Destilovanje ovih žitarica je popularno širom sveta, a najviše u Irskoj, Škotskoj, Sjedninjenim Američkim Državama, Kanadi i Japanu.

Postoji nekoliko varijanti viskija i zavisno od države u kojoj se prave podležu različitim pravilima i regulacijama koje određuju kako će se proizvoditi. Koja god varijanta bila u pitanju: irski, škotski, burbon ili kanadski viski, za njega važi da je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića na svetu i da se koristi u mnogim koktelima. Jedna interesantna činjenica je to da se u Indiji pije najviše viskija po glavi stanovnika, iako nisu poznati po proizvodnji i izvozu ovog pića. 

Put viskija kroz istoriju 

Reč viski potiče od galske reci “uisge” što je kraća verzija fraze “uisge beatha” sa značenjem voda života, takođe poznato kao i “aqua vitae” na latinskom. Prvobitno je korišćeno zbog svojih lekovitih svojstava, kao anestetik i kao spoljašnji antibiotik. 

Tehnike destilacije su na teritoriju Škotske i Irske donešene negde između 1100. i 1300. godine od strane putujućih monaha. Na tim prostorima je bilo veoma teško doći do vina tako da su ljudi destilisali ječmeno pivo i na taj način dobijali viski. Viski se mogao naći samo kod apotekara ili u manastirima, te nije bio široko rasprostranjen sve do 15. veka kada je donet na severnoamerički konitnent od strane irskih i škotskih doseljenika. Nakon toga krenula je uzlazna putanja konzumacije viskija koja traje do današnjeg dana. 

Možda vas zanima kako izabrati aperitiv?

Kako se pravi viski? 

Iako ima blagih razlika u procesu nastanka različitih vrsta viskija, suština pravljenja je ista. Prva forma viskija je ista kao i prva forma piva: mešavina žitarica, uglavnom ječma, kukuruza, raži ili pšenice. U nekim slučajevima će se umesto toga koristiti slad, što je u suštini proklijali ječam. Nakon toga se žitarice mešaju sa vodom i kvascem za fermentaciju, koji pretvara skrob i šećer iz žitarica u alkohol. Potom se ta mešavina prebacuje u kazan u kojem se tečnost pretvara u koncentrovanu paru. Od ove pare dobija se tečni destilat prozirne boje. 

Većina viskija se onda prebacuje u burad i ostavlja da sazri nekoliko godina. U toku sazrevanja viski dobija tamniju boju, poprima ukus drveta, a procenat alkohola se smanji. Međutim, ovo ponekad nije dovoljno da se procenat alkohola spusti na željeni nivo, tako da većina destilerija koristi vodu kako bi ublažila jačinu i da bi spustila procenat alkohola na 40%. 

Kakvog je ukusa viski? 

Svaki tip viskija će imati sopstveni ukus i karakteristike, ali pored toga, glavne karakteristike svakog viskija su: ukus žitarica, blage note drveta sa momentima karamele, vanile, voća i začina. Neke vrste viskija su blage kao melem, dok su druge malo zešće i umeju da gore. 

Možda vas zanima i kako nastaje cider?

Vrste viskija 

Neki tipovi viskija su strogo regulisani i mora se ispoštovati receptura kako bi dobili određeno ime, kao što je slučaj sa burbonom. U poređenju sa tim, mešani viski se može praviti i puniti svuda koristeći različite tehnike i metode. Svaki ima svoje karakteristike i privlače ljubitelje različitih ukusa. 

Evo i koje su vrste viskija:

Mešani (blended) viski 

Ovaj termin se odnosi na svaku flašu viskija koja je mešavina nekoliko vrsta viskija koji su sazreli. Uglavnom se odnosi na one koji su destilovani od različitih tipova žitarica. Kanadski i irski viski kao i škotski imaju u svojim ponudama mešani viski. Ovaj termin, blended ili mešani, koristi se i za svaki tip viskija kojem se ne može odrediti specifična kategorija. 

Single malt viski

Ovaj viski je specifičan po tome što se pravi u jednoj distileriji i po tome što se za njegovu proizvodnju koristi samo jedna vrsta žitarica. Većina zemalja koje proizvode svoj viski imaju u repertoaru i viski od slada. 

Irski viski

Kao što samo ime kaže, ovaj viski mora biti destilisan u Irskoj, i najčešće je mešani viski, ali postoje i single malt vrste ovog viskija. Irski viski je uglavnom trostruko destilovan od ječma (ne ječmenog slada) i mora odležati minimum 3 godine. Ova vrsta je poznata po lakoći, mekoći i po tome što “klizi” u grlu. 

Škotski viski 

Ovaj tip uključuje single malt koji su pravljeni od ječmenog slada kao i blended viski. Karakteristični su po tome što imaju miris dima koji se postiže tako što se slad suši iznad vatre paljene na tresetu. Različiti regioni Škotske imaju sopstvene tipove single malt viskija i svaki je karakterističan na svoj način. 

Burbon

Ovaj tip se može praviti samo u Americi i podleže veoma strogoj regulativi. Mora biti napravljen od 51% kukuruza i ne sme preći 80% alkohola. Tokom ležanja u buradi ne sme imati više od 62.5% alkohola i moraju ležati u nagorelim hrastovim buradima. 

Tennesse viski

Većina pravila i regulacija koje važe za burbon važe i za Tenesi viski, samo što se ovaj drugi mora napraviti unutar savezne drzave Tenesi. Pored toga, koristi se poseban tip filtriranja kroz ugalj koji je poznat kao “Proces Linkoln Okruga” (Lincoln County Process) što omekšava viski i daje mu ukus nagorelog drveta. 

Kanadski viski

Kanada je poznata po blended viskiju koji je pak poznat kao jedan od najmekših u svetu. Najčešće se prave od raži. Međutim, oni se mešaju sa drugim vrstama viskija, koji su napravljeni od različitih žitarica. Nije retkost da se u kanadskom viskiju nađe 20 ili više sastojaka među kojima su čak i druga alkoholna pića. 

Raženi viski

Ovaj tip viskija se najčešće pravi u Severnoj Americi iako njegovo ime nema neku specifičnu geografsku pripadnost. Pravi se od raži, ali mogu sadržati i mali procenat ostalih žitarica. Poznat je po smelom i začinjenom ukusu. 

Japanski viski

Japanci su naučili kako da prave viski od Skotlanđana, te su im i tehnike i karakteristike poprilicno slične. Fokusiraju se na single malt sa tresetnim notama i ulaze u kategoriju veoma finih viskija. 

Moonshine

Ovaj poseban tip viskija je poznat po tome što nije sazreo, odnosno odležao već se služi odmah nakon destilacije. Ovaj tip viskija je bio popularan u Americi tokom prohibicije i uglavnom se vezuje uz ilegalnu proizvodnju, ali polako nastaje i tržište za ovaj tip viskija. 

Gde na viski u Beogradu? 

Kod nas, u pivnici restoranu Crni Petao, ne morate da dolazite sa ovakvim predznanjem da biste uživali u svom omiljenom piću i raznovrsnim kulinarskim specijalitetima koje imamo u ponudi. Znamo da nećete odoleti prijatnoj atmosferi u našem retro restoranu sa rustičnim i opakim elementima, dobrom muzikom i nasmejanim, profesionalnim, a druželjubivim osobljem.