Crni petao

Gde jesti u Beogradu

Kažu da onaj ko prvi put dođe u Beograd ne može ostati ravnodušan. Stranci su uglavnom očarani bogatom istorijom metropole i noćnim životom. Energija koju stanovnici ovog grada poseduju pokreće i one koji su najsmireniji. Stranci koji su bili gosti Beograđana u početku nisu naučili lekciju da ne treba da se jede pre odlaska u goste. Hrana je generalno u Srbiji, ne isključujući i prestonicu jako bitna stavka. Jer, retko ko u Beogradu može da zamisli izlazak bez dobre večere, ili izleči mamurluk bez obilnog doručka.

Gde jesti u Beogradu


Pekara za doručak


Svima su poznati saveti lekara da pekare jednostavno treba da se izbegavaju. U Beogradu je to teško, jer bukvalno na svakom koraku vreba pekara. Doručak iz snova mnogih je burek i jogurt, a iskusni ljubitelji ovog specijaliteta i dalje ga jedu onako užurbano s nogu, kao što se jelo kada su se prve pekare i buregdžinice pojavile u glavnom gradu. U Beogradu miris bureka počeo je da se širi u 19. veku, a veruje se da je recept nasleđen od Turaka. Za one koji vode računa o liniji, a pre svega zdravlju, pojedine pekare se trude da udovolje zahtevima. Tako je sve više modernih beogradskih pekara koje prave zdrava peciva, izbegavajući belo brašno, kvasac i aditive.


Brza hrana za brz način života 


Broj pekara gotovo da je ekvivalentan kioscima brze hrane u Beogradu. U glavnom gradu prve prodavnice brze hrane nalazile su se na mestu gde se danas nalazi Studentski trg. Tu, u centru hranili su se oni koji nisu imali dovoljno novca za restorane. Najpopularniji su svakako bili ćevapi. Ni danas ćevapi nisu izgubili na popularnosti. Ne samo da su obavezni kao brza hrana u somunu ili lepinji, već su i nezaobilazni na meniju prestoničkih restorana. Iako važi pravilo da se u Leskovcu jedu najbolji ćevapi, ni oni u Beogradu ne zaostaju za njima. Naročito što u prestonici radi dosta roštilj majstora upravo sa juga Srbije. Tako se zadržava način pripreme i receptura ćevapa. Kako je pisao Branislav Nušić, prvi ćevapi u Beogradu služeni su šezdesetih godina 19. veka u kafani “Kod Tanaska Rajića”, na današnjem Studentskom trgu. Živko, vlasnik kafane, inače poreklom iz Leskovca, se, prema Nušićevim rečima, toliko obogatio od prodaje ćevapa da je od tog novca izgradio crkvu u rodnom kraju.


Restorani za dugo uživanje


Iako je brza hrana brzo rešenje za glad, Beograd je popularan i po svojim restoranima. Najpoznatiji su skadarlijski restorani. Boemsku četvrt dnevno poseti i po 20 000 ljudi. Smeštena u samom centru grada, u Skadarliji se nalaze neki od najstarijih restorana u Beogradu. Mnogi umetnici upravo u skadarlijskim kafanama i restoranima su dočekivali zore, a kuća Đure Jakšića koja se i danas nalazi u boemskoj četvrti dokaza je njegovog boemstva. Koliko su kafane bitne u glavnom gradu možda najbolje govori to da je prva kafana na Balkanu otvorena upravo na Dorćolu, u prvoj polovini šesnaestog veka. Otvorili su je Turci, kada je Beograd pao pod vlast Osmanlija. Pravi procvat kafana u Srbiji, a naročito u Beogradu desio se u 19. veku kada je knez Miloš Obrenović doneo Uredbu o uređenju ugostiteljskih objekata. A po nalogu kneza Miloša otvorena je i kafana Znak pitanja, koja je ujedno i najstarija kafana koju Beograd ima. Nju je 1823. godine podigao Naum Ičko. Ova kafana bila je jedina u kojoj je bilo zabranjeno da se psuje, puši i pljuje. Najstarija kafana danas je spomenik kulture i državna institucija. Inače, kafane u Beogradu su za mnoge institucije, jer u njima se ne samo dobro jede, već i trguje, održavaju se sastanci, ugovaraju poslovi.


Pivnice za ljubitelje piva i druženje


Za ljubitelje piva, pivnice su prava oaza. Možda ih Beograd nema kao London, ali po kvalitetu ponude inostranog piva, ne zaostaje ni za jednom drugom metropolom. U pivnicama se uglavnom uz pivo prate utakmice ili jednostavno okončava naporan radni dan. Trend je i da mnoge pivnice osim pića nude i hranu, koja se dobro slaže uz pivo. I kao pena na pivu, u pivnicama atmosferu najčešće upotpunjuje muzika. A mi znamo gde je odlična atmosfera u Beogradu, kada su pivnice u pitanju.


Pivnica restoran Crni petao - naša preporuka


Pivnica Crni petao u Ustaničkoj ulici više je od obične pivnice u koju se svraća da bi se popilo pivo s nogu. Crni petao je pivnica gde od ranog jutra možete da uživate u hrani. Ako volite tradiconalnu hranu, ovde možete pojesti vruće uštipke i kačamak i uživati u domaćem kajmaku i ajvaru. Ukoliko pazite na liniju za vas je energetski doručak koji sadrži omlet od belanaca i mocarelu.  Ovsena kaša dobar je način da započnete dan. Kada na doručak dođete mamurni konobari će vam u Crnom petlu preporučiti morning burger. Dovoljno jak da vas razdrma.


Dobro pivo zahteva konkretno jelo


Jasno je da u Crnom petlu možete da boravite od ranog jutra. Ipak ovde je najveća gužva u poslepodnevnim časovima. Iako se prostire na 400 kvadratnih metara i otvorena je 7 dana u nedelji uvek se traži mesto više. Na raspolaganju je više od deset vrsta piva i dvadeset specijaliteta iz različitih delova sveta. Ćevapi a la petao, koji sadrže miks ljutih, gurmanskih i običnih dobro se slažu sa pivom, dok na primer za biftek u korici od lešnika ili ribaj stek birajte vino, koje se u pivnici takođe služi. Ako želite da se osećate kao da ste u Bavarskoj onda je najbolje da uz nemačko pivo naručite domaće kobasice koje se serviraju sa pire kormpirom, bavarskim kupusom i senfom. Pivnica ima oko tridesetak zaposlenih, tako da će vam uvek neko biti na usluzi, a na čekanje možete da zaboravite. Baš zbog toga ovde se često organizuju rođendani, momačke i devojačke večeri, a neretko i proslave firmi. Veliki prostor ne ograničava broj ljudi, a firme nisu ograničene ni kada je u pitanju izbor hrane za zaposlene. U dogovoru sa osobljem moguće je napraviti nesvakidašnje menije. Kako bi što više izašla u susret potrebama ljudi, pivnica Crni petao organizovala je i dostavu hrane i pića na kućnu adresu i to svakim danom od 9 do 22 časa. Sa jednom manom, muzika se dostavom ne može naručiti, zato je najbolje da lično dođete u Ustaničku ulicu.